"DVA DANA SAM SISAO MRTVU MAJKU, NAŠLI ME MEĐU 50 LEŠEVA!" Potresno svedočenje preživelog o stravičnom pokolju u Krivoj Reci: Nacisti zapalili ljude u crkvi
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- U Krivoj Reci je održan pomen stradalim meštanima kod Spomenika stradalim Krivorečanima, pored crkve Svetog Petra i Pavla.
- Sećanje na oktobar 1942. obeleženo je svedočenjima preživelih o zločinu nemačke divizije 'Princ Eugen' i stradanju 342 meštana.
Sredinom oktobra su stradali meštani u potkopaoničkom selu Kriva Reka koje su zlikovci nemačke divizije "Princ Eugen" zverski ubili 1942 godine. Održan je skup građana i pomen kod Spomenika stradalim Krivorečanima,pored crkve Svetog Petra i Pavla u ovom potkopaoničkom selu.
Oni koji su preživeli svedočili su o stravičnom stradanju, koji se nikada neće i ne može zaboraviti.
- Dva dana i dve noći sisao sam mrtvu majku. Imao sam samo šest meseci tog oktobra 1942. godine. Pričala mi je to moja baba, koja me je i našla među pedeset ubijenih ljudi. Nekim slučajem ostao sam živ, prekriven leševima. Sačuvalo me je telo mrtve majke, svedočenje je
Ratomira Nikolića, koji je preživeo tada pogrom u Krivoj Reci.
Iz kuće LJube Milinčića je stradalo devetoro svatova. Stric Milovan hteo je da isprosi Radulku Nikolić. Nijedan zaselak, pa ni zaselak nesuđene mlade, nije ostao pošteđen na miholjdansku tragediju. Stradali su Jankovići, Nikitići, Novčići, Lazarevići, Đurići, Milinčići.
- Okupatori su na najsuroviji način likvidirali 342 meštana. Mučili ih, palili u kolibama, streljali i sakatili bez milosti, zapalili u zatvorenoj crkvi. Spas su pronašli oni koji sa nekoliko dana ranije otišli u berbu grožđa u svojim poljanama u Župi.
Nacistički dokumentarni film koji svedoči o kampanji koju su nacisti vodili kako bi zastrašili okupirani narod u zemljama Evrope, svedoči o miniranju i stradanju meštana sela Kriva Reka 1942. godine. Fotografije iz filma su autentične. Sva svedočanja i iskazi preživelih nikada
nisu bili predmet rasprave pred Međunarodnim sudovima niti počinioci ikada odgovarili za
počinjene zločine, ističe Ljubiša Bata Đidić, književnik iz Kruševca.